Saznanje o iznenadnoj smrti nisu sa nevericom i velikom tugom zasenili samo Fudbalski klub „Mladost“ i njene ljubitelje, gubitak takve fudbalske veličine zasigurno da će u plejadi naših sportskih velikana utkati i veličinu njegovog dela i imena. Radoš je rođen u Lučanima 1944. godine, a osam godina kasnije sa izgradnjom naše varošice i razvojem Preduzeća „Milan Blagojević“, osnovan je i Fudbalski klub „Mladost“. U tom periodu za klub su nastupali vojni pitomci, koji su živeli i bili zaposleni u Preduzeću. Tada sigurno niko nije mogao ni da nasluti da će klub koji se takmiči u nižim podsaveznim ligama, iznedriti igrača, a kasnije i fudbalskog radnika koji će Mladost usmeriti, voditi i dovesti do današnjeg rejtinga i renomea. Bio je to Radoš Milovanović. Aktivan igrač Mladosti postao je u tek oformljenom omladinskom timu, a potom je od 1962. godine igrao i u seniorskom. Za Mladost je odigrao 301 zvaničnu utakmicu i postigao 96 golova. Kao igrač, bio je istinski lider i kapiten generacije koja je 1977. godine, izborila do tada najveći uspeh u istoriji kluba. Bio je to plasman u Jedinstvenu Prvu srpsku ligu. Po završetku igračke karijere, njegova neizmerna ljubav ga je, po fudbalskoj inerciji preusmerila na funkciju klupskog čelnika, tačnije predsednika kluba, i zapravo od tada i kreću kontinuitet i nezaustavljivi uspesi i uspon Mladosti. Lični mentalitet pobednika, trasirao je vremenom i neslućene domete Mladosti, tačnije sve ambicije su sa svakom novom takmičarskom sezonom i postajale stvarnost. Današnji status stabilnog superligaša, a u analima kluba su upisani i učešće u finalu nacionalnog Kupa, zatim odigravanje utakmica u evropskom takmičenju. Činjenica da svake godine iz naših redova stasavaju igrači koji imaju reprezentativne nastupe, zaključno sa infrastrukturom, koja nije samo dika Mladosti već je i ukras našeg mesta. Sve ovo jasno govori da je doprinos Radoša Milovanovića bio i da ostaje, nemerljiv. Priznanje za njegovu fudbalsku umešnost, za njegov rad, bilo je postavljenje za člana Izvršni odbor Fudbalskog saveza Jugoslavije i Fudbalskog saveza Srbije. U ovim trenucima sigurno da su emocije najjače i najizraženije, tuga i velika žalost za gubitkom Radoša Milovanovića. Postoje ljudi koji svojim delima čine da prolaznost života njih učini besmrtnim, takav je sigurno bio i Radoš Milovanović. Ovo nije samo uteha za njegovu porodicu, za sve njegove prijatelje, jer posebna poruka i pozdrav Radošu bili bi da je plavo-belo fudbalsko sazvežđe Mladosti danas zatamnjeno, ali i dalje na njemu sija i zauvek će sijati njegova najblistavija zvezda, a to je Radoš Milovanović.
Komemoracija povodom smrti Radoša Milovanovića održaće se u petak 22. aprila u Domu kulture u Lučanima u 11,00 časova, a sahrana istog dana na gradskom groblju u 14,00 časova.